NOTA BENE: Knjiga Contagious (Zaraznost) profesora Džone Bergera nije prevedena na balkanske jezike. A fantastična je. Ovo nije prevod delova knjige, niti klasična recenzija. Ovo je hibridni miks primera iz knjige i mojih asocijacija i primera.

*

Marketing nije pokušaj ubeđivanja ljudi da kupe stvari koje ne žele ili im nisu potrebne.

Marketing je podsticanje postojećeg entuzijazma ljudi da kupe proizvode ili usluge koje smatraju korisnim. Ili zabavnim. Ili lepim. Marketing je širenje ljubavi.

*

U prvom tekstu pisala sam da ljudi jednostavno, nesvesno i stalno, govore drugima i šire svest o brendovima, organizacijama, proizvodima  i uslugama. To rade prirodno i spontano.

Stoga se jedan izuzetni marketar u Americi dosetio biznis ideje da osnuje firmu BzzAgent.

https://www.bzzagent.com/

Ukoliko ste bilo koji brend koji želi da proširi svest o svom proizvodu, dođete kod Dejva. Dejv i njegov tim vas saslušaju i razmisle ko je vaša ciljna grupa. Zatim iz svoje baze, koja broji stotine hiljada agenata, filtriraju agente kojima će poslati vaš proizvod na testiranje.

Agenti dobiju taj proizvod besplatno.

Ali ne i honorar za testiranje.

Besplatno ocenjuju proizvod kao dobar ili loš i šire glasine o njemu.

Nemaju nijednu obavezu da hvale proizvod, jer nisu za to ni plaćeni.

Pa zašto zaboga to onda rade?

Zato što žele da među prvima isprobaju proizvod ili uslugu iz svoje sfere interesovanja. Ukoliko im se  dopada, vrlo rado i nesebično podele svoj utisak.

Autor knjige, profesor Berger tvrdi da je i sam registrovan kao bzz agent i da je testirao biljno, bademovo mleko. Kao i da je sa uživanjem svojim prijateljima preneo svoje utiske.

Citat s početka teksta pripada Dejvu Balteru, osnivaču BzzAgenta.

Međutim.

Iako agenti ni o jednom proizvodu nisu morali da pričaju, oni su ipak o nekima govorili daleko više nego o drugima.

Zbog čega?

U svakom trenutku na umu imamo više misli. Te misli pokreću, odnosno trigeruju različiti faktori.

Nekad smo fokusirani ili zabrinuti pa mislimo o tome, a nekada bilo šta može biti okidač za novu misao. Npr. osetimo miris hrane – počnemo da razmišljamo o pripremi ili poručivanju ručka.

Vidimo da neko šeta štene – setimo se da bismo i mi mogli da udomimo. Itd.

Stoga, ako na neke proizvode i usluge asociraju neke pojave koje uočavamo, daleko ćemo više misliti i govoriti o tim proizvodima/uslugama.

*

Okidači su nepredvidivi.

Npr. kada je NASA sredinom 1997. godine objavila da njen Tragač istražuje planetu Mars, neverovatno je skočila prodaja čokoladica Mars, iako one nisu nazvane po planeti, nego po prezimenu osnivača firme. Dakle, to što se u svim vestima pričalo o istraživanju Marsa, nesvesno je podsticalo potrošače da u masi čokoladica više kupuju baš onu s tim nazivom.

Dalje, vršen je eksperiment sa puštanjem različite muzike u supermarketima. Kada bi se puštala francuska muzika, potrošači su više kupovali francuske proizvode. Kada bi se puštala nemačka muzika, više bi kupovali nemačke proizvode.

*

Kod kreiranja kampanja, zapravo je manje važno da sama reklama bude zabavna, kvalitetna itd, mnogo je važnije da bude povezana sa trigerima sa kojima se ljudi svakodnevno susreću.

Tako je KitKat povezan sa kafom.

„Napravi pauzu, uzmi KitKat“

Kada se u reklamama insisitira na ovom paru, ljudima se to ureže u svest. Na taj način, pri svakom pomenu kafe, nesvesno postoji KitKat na umu.

*

Trigeri imaju svoje prirodno stanište i svoje vreme.

U knjizi je opisan primer pesme Friday Rebeke Blek, koju su ljudi u ogromnoj meri slušali petkom, iako je realno nedobra pesma. Pa ipak, ljudi petkom naprosto nisu mogli da odole da je puštaju.

Isto tako, cegera za šoping setimo se uvek kada već dođemo pred radnju.

Evo, na primer, ja. Svaki put u Maxi ulazim sa grižom savesti prema planeti jer nisam ponela nijedan od svojih 5 cegera za namirnice. Jednostavno, setim ih se tek kad sam pred radnjom. Deo u kojem ih se tada setim je u redu, jer prodavnica jeste ogroman okidač za misao da su ti potrebni cegeri. Samo je tajming loš. Da ih se bar setim kad izlazim iz kuće. Za to bih morala da njih mentalno povežem sa nekom drugom logičnom stvari. Npr. spisak za kupovinu i cegeri za kupovinu. Ili novčanik i cegeri za kupovinu.

Ali avaj. Spisak mi je u telefonu (koji nosim gde god da idem, ne asocira se sa Maksijem) a novac je na kartici (koju opet nosim i bez novčanika, ne asocira se sa Maksijem).

Eh, cegeri – moja tiha patnja…

U narednom tekstu čitajte koju ulogu emocije igraju u širenju viralnog sadržaja.

Vidimo se, čitamo se!